U narodu se veruje da upravo sa praznikom Svete Varvare započinje preokret u prirodi dani postaju sve duži, a noći kraće. Stari su govorili da se od ovog dana svetlost polako vraća, te da se do Božića dan produži i do pola sata, nakon čega rast dnevne svetlosti postaje još primetniji.
Za Svetu Varvaru su vezana dva važna običaja koja se u mnogim krajevima i danas poštuju. Prvi je sejanje božićne pšenice, simbola plodnosti i novog života, koje se, prema predanju, obavezno obavlja baš na ovaj dan. Drugi običaj je kuvanje varice (ili Savice), posebnog jela od različitih žitarica. Varica se jela narednog dana, na praznik prepodobnog Save Osvećenog, zbog čega je u narodu često zovu i Savica.
U nekim krajevima, žito se ostavljalo da lagano vri pored ognjišta već uoči Varindana, a ujutru se pažljivo posmatralo sa koje strane je “navrilo”. Verovalo se da upravo sa te strane treba sejati pšenicu kako bi rod bio dobar. Kuvano žito se jelo u domu, ali se njime posipalo i mesto odakle se zahvata voda za piće, radi zdravlja i blagostanja.
Postoji i posebno verovanje da od Varindana pa sve do Božića nije dobro sanjati. Ako se san ipak dogodi, smatralo se da ga ne treba prepričavati niti tumačiti, jer snovi u tom periodu navodno mogu doneti nemir.
Sveta Varvara je živela u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimijana. Poticala je iz bogate mnogobožačke porodice, a njen otac Dioskor, bogat čovek na visokom položaju, bio je mnogobožac i vrlo strogo ju je vaspitavao. Svoju ćerku jedinicu zatvorio je u visoku kulu.
Posmatrajući svet kroz prozore kule, Varvari se, vođena Božijom blagošću, otvorio um i ona je prepoznala Gospoda. Kada se jednom njen otac udaljio, Varvara je izašla iz kule i srela hrišćanke s kojima je razgovarala o Isusu Hristosu. Po povratku, naredila je da se umesto dva, naprave tri prozora na kupatilu koje je otac gradio – u slavu Oca, Sina i Svetoga Duha. Prstom je na jednoj steni u kupatilu nacrtala krst koji se udubio, a iz njene stope na podu proključa izvor vode koji je kasnije isceljivao mnoge.
Taj čin je razotkrio njenu hrišćansku veru, što je izazvalo očev gnev. Istukao ju je i isterao iz kule, a zatim odveo pred upravitelja Martijana. Varvara je hrabro priznala da je hrišćanka, zbog čega je bila izložena teškim mučenjima. U tamnici joj se javio Gospod s anđelima i iscelio je. Videvši to, neka žena Julijana i sama je poželela da bude mučena.
Na kraju je, prema predanju, upravo njen otac, Dioskor, izvršio smrtnu kaznu odsekavši joj glavu. Legenda kaže da ga je ubrzo potom stigla božanska kazna istog dana ga je pogodio grom, te je skončao u mukama zajedno sa načelnikom Martijanom.
Sveta Varvara, koja je postradala 306. godine, smatra se velikom mučenicom i zaštitnicom vernih. Posebno se smatra zaštitnicom rudara, vatrogasaca i artiljerije. Na ikonama se prikazuje sa krstom u ruci, simbolom vere i stradanja.
Izvor: SPC